Za mog oca

Dozvoljavam ti da odes u zaborav, 

Otpustam secanje na tebe,dozvoljavam ti da isceznes i nestanes iz mojih misli.

Dovoljno dugo si bio tu,previse neprospavanih noci,dugih i napornih razgovora u mojoj glavi.

 

Biranja pravih reci,ponekad cak i svadjanja sa tobom i onda grize savesti sto ti se uopste ne javljam.

Bila sam mnogo hrabra dok sam sve te ratove i mirove vodila u svojoj glavi ali svaki put kada je trebalo da se suocim sa tobom oci u oci ja bih zanemela i opet se osecala kao najveca kukavica jer nisam smela,ne bih se usudila da ti predocim kako se osecam vezano za tebe.

Neke ljude treba samo pustiti i otpustiti. 

Videla sam te uzivo i zelela sam sve da ti kazem ali opet sam zanemela i precutala sve i tako sam shvatila da je vreme da krenem dalje.

Ne znam da li bi me razumeo ili ne bi,ne znam da li bi posle svega sto sam zelela da ti kazem bi me zagrlio ili bi samo ostao tako hladan i nepristupacan.

U mojoj porodici oduvek vazi pravilo da svoja osecanja cuvas strogo za sebe i mislim da zbog toga i vazimo za veoma hladne i daleke ljude,emotivno hendikepirane. 

Vidim po mojoj sestri,majci,tebi isto.Ja sam takva takodje ali nekako sam shvatila da nije vredno,nije vredno biti hladan i nepristupacan. Zelim da volim,zelim da volim prvenstveno sebe i onda ljude koje treba voleti. Za mojih 30 godina ja nisam imala ljubav,nisam osetila iskrenu ljubav,vec sam u svim muskarcima trazila tebe i isterivala pravdu sa tobom,zato moje veze jesu dramaticne,haoticne i teske. Svaki muskrac me je napustio jer je mislio da sam luda,mozda i jesam bila ali vreme je za lecenje.

Pustam te sada da odes i zelim da znas da te volim i da cu te uvek voleti.

Otac si mi,ti si me napravio,osakatio si moje detinjstvo a ja sam izabrala da osakatim svoje tinejdzerske dane i sve dane do sada jer sam zelela tebi da se svetim. 

Dosta je bilo. Stavljam tacku na moj bes ka tebi,na sav moj bol i razocarenje. Odlazi,idi sto dalje od mojih snova,secanja. Ja zapocinjem novi zivot,pun blagostanja,srece,ljubavi i osmeha.

Gradim ljubav prema sebi i tamo nema mesta za nemire. 

 Tvoja mladja cerka

Za mog oca

Dozvoljavam ti da odes u zaborav, 

Otpustam secanje na tebe,dozvoljavam ti da isceznes i nestanes iz mojih misli.

Dovoljno dugo si bio tu,previse neprospavanih noci,dugih i napornih razgovora u mojoj glavi.

 

Biranja pravih reci,ponekad cak i svadjanja sa tobom i onda grize savesti sto ti se uopste ne javljam.

Bila sam mnogo hrabra dok sam sve te ratove i mirove vodila u svojoj glavi ali svaki put kada je trebalo da se suocim sa tobom oci u oci ja bih zanemela i opet se osecala kao najveca kukavica jer nisam smela,ne bih se usudila da ti predocim kako se osecam vezano za tebe.

Neke ljude treba samo pustiti i otpustiti. 

Videla sam te uzivo i zelela sam sve da ti kazem ali opet sam zanemela i precutala sve i tako sam shvatila da je vreme da krenem dalje.

Ne znam da li bi me razumeo ili ne bi,ne znam da li bi posle svega sto sam zelela da ti kazem bi me zagrlio ili bi samo ostao tako hladan i nepristupacan.

U mojoj porodici oduvek vazi pravilo da svoja osecanja cuvas strogo za sebe i mislim da zbog toga i vazimo za veoma hladne i daleke ljude,emotivno hendikepirane. 

Vidim po mojoj sestri,majci,tebi isto.Ja sam takva takodje ali nekako sam shvatila da nije vredno,nije vredno biti hladan i nepristupacan. Zelim da volim,zelim da volim prvenstveno sebe i onda ljude koje treba voleti. Za mojih 30 godina ja nisam imala ljubav,nisam osetila iskrenu ljubav,vec sam u svim muskarcima trazila tebe i isterivala pravdu sa tobom,zato moje veze jesu dramaticne,haoticne i teske. Svaki muskrac me je napustio jer je mislio da sam luda,mozda i jesam bila ali vreme je za lecenje.

Pustam te sada da odes i zelim da znas da te volim i da cu te uvek voleti.

Otac si mi,ti si me napravio,osakatio si moje detinjstvo a ja sam izabrala da osakatim svoje tinejdzerske dane i sve dane do sada jer sam zelela tebi da se svetim. 

Dosta je bilo. Stavljam tacku na moj bes ka tebi,na sav moj bol i razocarenje. Odlazi,idi sto dalje od mojih snova,secanja. Ja zapocinjem novi zivot,pun blagostanja,srece,ljubavi i osmeha.

Gradim ljubav prema sebi i tamo nema mesta za nemire. 

 Tvoja mladja cerka

Zahvalnost

Izgubljena u vremenu,prostoru,rastrojena,puna besa,puna nerazumevanja prema sebi i drugima. Osecaj krivice,osecaj da sam zrtva zivota i da je moja namena da budem meta svega loseg sto se desava u svetu. Moj zivot se sveo na to da budem sluga svemu sto me ne sluzi i da svaki pokusaj univerzuma i boga da mi pomognu gledam kao podsmeh i ne shvatajuci koliko sama sebi cinim lose koracala sam kroz zivot skoro 30 godina.

Mladi buntovnik,neshvaceno jagnje,crna ovca,nesrecnica i zrtva sve sam bila.

Zivot je okrutan,sve je protiv mene,ja nemam srece,ja nemam ljubav i uspeh,glupa sam,nesposobna... Sve su to bile reci i misli koje su svaki dan izlazile iz mojih usta i prolazile kroz moju glavu.

Zivela sam promasen zivot,sa cvrsto zatvorenim ocima,spavala sam...Sada verujem da me je celo to iskustvo dovelo ovde gde sam danas. Dovelo me je u ovaj mir i spokoj,vratilo mi je veru u mene i zivot,zivim ljubav,stabilnost i prosvetljena sam i znate sta,sve to zahvaljujuci samo meni.

Danas sam jaka i veoma budna osoba koja zivi svoj zivot,koja je okrenuta sebi i ljudima koji mi donose mir i spokoj. Osecam ogromnu zahvalnost ka zivotu,univerzumu i bogu sto se danas budim samo sa jednom misli a to je " Milice sta mogu danas da ucinim da bi ti bila srecna?" i onda cinim sve da sebe usrecim... Zahvalna sam na vazduhu koji disem,na suncu koje me ujutro budi,na ovom divnom caju koji mi daje vitalnost,zahvalna sam svom srcu sto kuca ritmicno i pokazuje mi koliko je puno ljubavi,zahvalna sam na svakom novom danu i mogucnosti da kroz taj novi dan budem jos bolje ja.

 

Zahvalnost

Izgubljena u vremenu,prostoru,rastrojena,puna besa,puna nerazumevanja prema sebi i drugima. Osecaj krivice,osecaj da sam zrtva zivota i da je moja namena da budem meta svega loseg sto se desava u svetu. Moj zivot se sveo na to da budem sluga svemu sto me ne sluzi i da svaki pokusaj univerzuma i boga da mi pomognu gledam kao podsmeh i ne shvatajuci koliko sama sebi cinim lose koracala sam kroz zivot skoro 30 godina.

Mladi buntovnik,neshvaceno jagnje,crna ovca,nesrecnica i zrtva sve sam bila.

Zivot je okrutan,sve je protiv mene,ja nemam srece,ja nemam ljubav i uspeh,glupa sam,nesposobna... Sve su to bile reci i misli koje su svaki dan izlazile iz mojih usta i prolazile kroz moju glavu.

Zivela sam promasen zivot,sa cvrsto zatvorenim ocima,spavala sam...Sada verujem da me je celo to iskustvo dovelo ovde gde sam danas. Dovelo me je u ovaj mir i spokoj,vratilo mi je veru u mene i zivot,zivim ljubav,stabilnost i prosvetljena sam i znate sta,sve to zahvaljujuci samo meni.

Danas sam jaka i veoma budna osoba koja zivi svoj zivot,koja je okrenuta sebi i ljudima koji mi donose mir i spokoj. Osecam ogromnu zahvalnost ka zivotu,univerzumu i bogu sto se danas budim samo sa jednom misli a to je " Milice sta mogu danas da ucinim da bi ti bila srecna?" i onda cinim sve da sebe usrecim... Zahvalna sam na vazduhu koji disem,na suncu koje me ujutro budi,na ovom divnom caju koji mi daje vitalnost,zahvalna sam svom srcu sto kuca ritmicno i pokazuje mi koliko je puno ljubavi,zahvalna sam na svakom novom danu i mogucnosti da kroz taj novi dan budem jos bolje ja.

 

Zahvalnost

Izgubljena u vremenu,prostoru,rastrojena,puna besa,puna nerazumevanja prema sebi i drugima. Osecaj krivice,osecaj da sam zrtva zivota i da je moja namena da budem meta svega loseg sto se desava u svetu. Moj zivot se sveo na to da budem sluga svemu sto me ne sluzi i da svaki pokusaj univerzuma i boga da mi pomognu gledam kao podsmeh i ne shvatajuci koliko sama sebi cinim lose koracala sam kroz zivot skoro 30 godina.

Mladi buntovnik,neshvaceno jagnje,crna ovca,nesrecnica i zrtva sve sam bila.

Zivot je okrutan,sve je protiv mene,ja nemam srece,ja nemam ljubav i uspeh,glupa sam,nesposobna... Sve su to bile reci i misli koje su svaki dan izlazile iz mojih usta i prolazile kroz moju glavu.

Zivela sam promasen zivot,sa cvrsto zatvorenim ocima,spavala sam...Sada verujem da me je celo to iskustvo dovelo ovde gde sam danas. Dovelo me je u ovaj mir i spokoj,vratilo mi je veru u mene i zivot,zivim ljubav,stabilnost i prosvetljena sam i znate sta,sve to zahvaljujuci samo meni.

Danas sam jaka i veoma budna osoba koja zivi svoj zivot,koja je okrenuta sebi i ljudima koji mi donose mir i spokoj. Osecam ogromnu zahvalnost ka zivotu,univerzumu i bogu sto se danas budim samo sa jednom misli a to je " Milice sta mogu danas da ucinim da bi ti bila srecna?" i onda cinim sve da sebe usrecim... Zahvalna sam na vazduhu koji disem,na suncu koje me ujutro budi,na ovom divnom caju koji mi daje vitalnost,zahvalna sam svom srcu sto kuca ritmicno i pokazuje mi koliko je puno ljubavi,zahvalna sam na svakom novom danu i mogucnosti da kroz taj novi dan budem jos bolje ja.