Moj zivotni put...

ONO STO NE ZELIMO RECI NA GLAS…

Vec duze vreme gledam emisije,citam knjige i pokusavam da nadjem nacin da pomognem sebi, ne bi li izasla iz ovog kosmara u svojoj glavi.

Krivim sebe,krivim druge i zivim u kompletnom rasulu ceo svoj zivot.

Plasim se da ostanem sama sa svojim mislima,plasim se sta ce da ispliva Jako im se posvetim dovoljno i onda uvek nekako nadjem nacin da pomognem od njih.

Jos kao dete sam pokazivala da imam nesto da ispricam i da imam potrebu samo da me neko cuje,razume i potapse me po rameau i kaze bice sve ok ali stim da nisam dobijala to sto sam zelela,situacija sa nom je postajala sve gora.

Kada sam imala 4 godine bila sam umiljato dete,ne mogu da kazem da sam bila san svakog roditelja ali sam bila draga,slatka i umiljata dok se vec sa 12 godina sve promenilo. 

U meni se sve promenilo,moje misli su postale mracne i samoubilacke,htela sam da povredim I sebe i druge. Mrzela sam sve sto jesam i postala sam mnogo zavidna. 

Sav svor bes sam iskaljivala na zivotinjama koje smo tada imali,secam se da sam ih tukla kada niko nije gledao. Iskaljivala sam bes na svojoj sestri jer sam izazivala tuce sa njom,sa majkom jer sam i nju provocirala sa pricama i sa delima u kojima sam pokusala da se ubijem.

Deca u skoli me nisu volela,nisam volela ni ja nie. Tukli su me i ismejavali.

Moj otac nije bio tu,za vreme bombardovanja smo ga se konacno oslobodili,bio je mnogo agresivan sa mamom i sestrom a mene je samo koristio da bi napakostio njima dvema.

Pokusavala sam da prizovem pomoc ali nije dolazila,svi su mi govorili da sam razmzena. Moja glava je bila u haosu,zajedno sa mojim mislima.

Imala sam osecaj da je ceo evet protiv mene,sve se u njemu raspadalo. 

Nisam zelela da zilim,jednostavno nije imalo smisla.

Kada sam imala 10 godina ili tako nesto sam iscenirala da imam upalu slepog creva,ne bi li me operisali  i ne bi li umrla na tom stolu ali jesu me operisali Ali sam I prezivela sto mi je sada drago…

U srednjoj skoli sam postala huligan,pocela sam da pusim,pijem,povremeno koristim travu,tukla sam se i nasla sam prvog ozbiljnog decka koji je naravno bio slican meni,prodavao je drogu i bio je navijac… Mnogo opasna faca,sa njim sa bila skoro do svoje 18-te,redovno me je tukao sto naravno nikome nisam rekla,mnogo smo se svadjali… Uz njega sam naglo odrasla jer je sada on bio taj koji treba pomoc tako da sam zanemarila sebe i svoje vreme posvetila njemu. Pokusao je da se ubije par puta,bio je u zatvoru,dolazio prebijen kuci i na kraju kad smo raskinuli u dogovoru sa njegovom majkom poslali smo ga u manastir na lecenje… Danas je super,ima devojku i treba da se zeni,srecna sam zbog njega.

Moja srednja skola je bila jako losa za mene i po mene,nekako sam imala osecaj konstatne izgubljenosti,nista me nije ispunjavalo… Sve mi je bilo bezveze i dosadno…

Kada sam imala 17 godina zajedno sa tim momkom,bratom i jos nekim prijateljima sam imala tezak udes u kojem sam polomila obe noge i bila sam na stakama i po bolnicama oko godinu dana,pravi pakao i tu sam pokusala par puta da izvrsim samoubistvo ali nije upalilo… Tako da sam odlucila da cutim o svemu sto osecam i samo sacekam da ozdravim,ovde moram da priznam da mi nije bilo tog momka nikada ne bih prohodala,on je zasluzan za moje nove korake posle tog udesa… Jeste spavao u medjuvremenu sa moje dve bliske drugarice ali van toga mi je fizicki zaista pomogao.

Nakon svega toga sam krenula stranputicom ali potpunom,postala sam sebi jos od manje vaznosti ako je to moguce… 

Pila sam svaki dan,menjala muskarce,svima sam bila pristupacna i nisam imala jedan jebeni cilj u zivotu sem da zivim od danas za sutra u nadi da se jedan dan necu probuditi.

Onda sam upoznala sledeceg momma sa kojim sam bila dve godine,sa njim nije moglo biti gore… Msm bilo je slicno kao sa prvim ali nije bilo droge bar u prvoj godini,tukli smo se i svadjali… Mrzeli smo jedno drugo i kao takvi bili smo savrseni da unistimo jedno drugo,sve sam oko sebe izgubila,porodicu,prijatelje,sve… I onda nakon dve godine me je probudila jedna njegova recenica “ Nikada od tebe nista nece postati” 

Ostavila sam ga…

 

 

.... Ako zelite da cujete nastavak ove price,pisite mi u komentar... Nisam sigurna da li nekog zanima pa nisam htela da davim do kraja... Ako kraj uopste postoji :)